O nama Organizacija Kalendar Adresar
Nagrade Rekordi Kontakt
SPONZOR ASCG
PARTNER - SPONZOR
ASCG na Facebook-u
Discipline
DISK
Startna pozicija bacaca diska je u prostoru za bacanje, pri cemu je bacac okrenut leđima u odnosu na pravac bacanja. Bacac zatim izvodi jednu ipo rotaciju u mestu, povećavajući time brzinu, pre nego sto baci disk. Izbacaj diska se moze izvesti ili promjenom noge, sto znaci da bacac izvodi jos jedan dodatni okret oko svoje ose na jednoj nozi posto je bacio disk, ili bez promjene noge, sto znaci da bacac izvodi bacanje stojeci u mjestu na obje noge.
Brzina diska u trenutku izbacaja moze da bude oko 26m/sek za muskarce, a nesto sporija za zene. Tezina diska je 2kg, sa precnikom diska od 220 mm za muskarce, odnosno oko 1kg, sa precnikom od 181 mm za zene.
Prostor za bacanje je od betona i ima precnik od 250 cm. Prostori za bacanje kladiva i kugle imaju nesto manji precnik koji iznosi 214 cm.
KOPLJE
Zaletiste je gotovo isto i za muskarce i za zene i iznosi 25 do 30 m. Na kraju zaletista muskarci dostizu brzinu od 7.5 m/sek, dok zene dostizu brzinu od 6.5 m/sek.
Što se tice tehnike, najvazniji pokret za desnorukog bacaca je naglo zaustavljanje na levoj nozi i izbacaj rukom sa zadrskom tako da snaga citavog tijela ucestvuje u izbacaju koplja. Konacno, lijeva strana tijela obezbeđuje znacajnu blokadu koja je vazna da bi se obezbijedila najveća moguća energija za izbacaj.
U trenutku izbacaja, 75-80% brzine se generira u prvih 0.15 sekundi. Brzina koplja raste od oko 30 km/sat do skoro 110 km/sat. Za zene, brzina raste od 28 km/sat do oko 95 km/sat.
Tezina koplja za muskarce je 800 grama, a duzina varira od 260 cm do 270 cm, dok duzina koplja za zene iznosi od 220 cm do 230 cm, a tezina je oko 600 grama.
KUGLA
U bacanju kugle, najcesće se koriste tehnike: klizna (O Brajen) i rotaciona.Dok muskarci koriste podjednako kliznu i rotacionu tehniku, zene uglavnom sve koriste kliznu tehniku.
Kada bacac izbaci kuglu, njena brzina je oko 14m/sek i za muskarce i za zene. Tezina kugle koju koriste muskarci je 7.26 kg, dok je ona koju koriste zene 4 kg. Unutrasnji precnik prostora za bacanje kugle je 213-214 cm.
KLADIVO
Većina muskaraca i zena naprave cetiri okreta u prostoru za bacanje pre nego sto bace kladivo. Tezina kladiva je 7.26 kg za muskarce, a 4 kg za zene. Zajedno sa zicom, ukupna duzina kladiva moze da bude 117.5-121.5 cm za muskarce, dok je za zene 116.0-119.5 cm.
Bacac generira energiju u svakom okretu, da bi u zadnjem okretu tezina kladiva bila jednaka tezini od 300 kg. To je tezina koju bacac treba da odrzi drzeći zicu uglavnom na vrhovima prstiju.
Precnik prostora za bacanje iznosi 214 cm.
MARATON
Ravnomerna brzina je kljuc uspeha u maratonu. U prvih 30 km od ukupnih 42.195km, većina atleticara se odlucuje da sledi grupu da bi se kasnije probili u prve redove.
Vrhunski maratonci nikada ne trce vise od 2-3 maratona godisnje, posto je trcanje na asfaltu veoma naporno za ljudski organizam.
Trening za ovu disciplinu obuhvata trcanje od oko 200 km nedeljno, ali i brzinsko trcanje i treniranje u intervalima.
Temperatura, vlaznost vazduha, brzina vetra ...svi ti parametri uticu na maraton koji predstavlja krajnji test izdrzljivosti za sportiste.
3000 m STIPL (PREPREKE)
Ovo je jedna od najatezih disciplna za atleticare jer prepreke stalno ometaju tempo trcanja.
Trka na 3000 m stipl (sa preprekama) ima 35 prepreka, pet po krugu, sa sedam vodenih prepreka (po jedna za svaki krug). Prepreke su 91.4cm visoke za muskarce, a 76.2cm za zene.
Svaka od vodenih prepreka ja 3.66m dugacka, a toliko je i siroka. Najdublji deo od 70cm je najblizi prepreci, da bi se njeno dno polako podizalo do nivo trkacke staze na kraju prepreke. Svaka od prepreka je teska između 80 i 100 kg. Mnogi atleticari staju nogama na vodenu prepreku ne bi li time obezbedili dodatni oslonac za preskok preko vode.
100m 110m i 400m S PREPONAMA
Muskarci trce na 110m s preponama, dok zene trce na 100m s preponama. Visina prepona je 106.7cm za muskarce, a 83.8cm za zene (400m: 91.4cm za muskarce i 76.2cm za zene). Na stazi se nalazi 10 prepona za sve tri trke.
Tehnika: Trkac mora da skace sto je blize moguće preponi, jer se u vazduhu gubi brzina. Za trkace sa preponama najvaznije je da sto brze nađu najoptimalniju trkacku frekvenciju i da imaju stabilan centar teze.
U trci na 100m/110m, trkaci naprave tri koraka između prepona, dok kod trke na 400m, većina njih nacini 13-15 koraka između prepona.
SKOK U DALJ
Zgrcena i koracna tehnika su dva najuobicajenija stila skoka u dalj. Većina muskaraca koristi 45-50m zaletista i pri naskoku na odskocnu dasku njihova brzina dostize 40km/sat – sto odgovara brzinama vrhunskih sprintera na 100m.
Žene imaju nesto kraću zaletnu stazu.
Pritisak na misiće u trenutku odskoka je priblizno jednak desetostrukoj tezini atleticara.
TROSKOK
Postoje dve vrste troskokasa: brzinski skakaci i snazni skakaci. Brzinski skakaci imaju ravnije i glatkije korake, dok snazni skakaci imaju vise korake i korake razlicite duzine.
Većina muskaraca koriste zaletiste duzine 40-45m. Zaletiste za zene je nesto kraće. Muskarci skacu sa 20cm siroke odkocne daske, udaljene 13m od pescane jame. Za zene, to odstojanje je 11 metara. Prvi skok i korak se rade na istoj nozi. Dobar 17metarski skok se sastoji od 6m+5m+6m.
SKOK U VIS
Ova disciplina je dozivela revolucionarni preokret kada je Dik Fosberi izmislio cuvenu „flop“ tehniku skoka u vis – skakac je prilikom preleta preko letvice leđima okrenut ka njoj.
Najvaznije je da se dosegne optimalna tacka za odskok da bi se postigao najvisi stepen propulzije u vis i najveća moguća brzina.
Pritisak na misiće nogu prilikom odskoka je otprilike jednak desetostrukoj tezini atleticara.
100m 200M
Trka pocinje komandom stratera: "na svoja mesta! Pozor!" Zatim sledi pucanj iz pistolja. Trkaci ubrzavaju tokom prvih 40 ili 60m na stazi i tada obicno dostizu svoju najveću brzinu.
U trci na 200m, trkaci koriste samo 92-93% svoje maksimalne brzine. Dostizu svoju maksimalnu brzinu na markerima za 100 ili 150m.
Registrovano vreme je kad trkacev torzo dodirne liniju finisa. To je razlog zbog koga se trkaci na kraju staze isprse kad prolaze kroz cilj.
SKOK MOTKOM
Brzina, snaga i hrabrost su odlike skakaca s motkom. Motka je napravljena od fiberglasa ili od kombinacije fiberglasa i karbonskih vlakana.
Tezina motke je 4-5 kg, dok njena duzina varira od 5 do 5.20m za muskarce, a 4.30 do 4.50m za zene.
Ne postoji maksimalna dozvoljena duzina za motku. Zaletiste za muskarce je 38-45 metara, dok je zaletiste za zene nesto kraće.
400m
U ovoj trci, posle faze ubrzanja, najvaznije je da sprinter trci relaksiranim tempom do markera za 250-300m, kada u misicima pocinje da se oslobađa mlecna kiselina.
Od tog trenutka na dalje, najbitnije ja da trkac ne izgubi na brzini. Najbolje staze su 3., 4., 5. i 6. Krivine za atleticare na unutrasnjim stazama su ostre, dok trkaci na spoljnim stazama nisu u stanju da vide svoje takmace.
Trka na 400m je sprinterska trka i trka izdrzljivosti tako da se trkaci podvrgavaju iscrpljujućim treninzima tokom koji treba da se bore sa mlecnom kiselinom u misićima i steknu izdrzljivost koja im je potrebna u zadnjih 100m trke.
800m 1500m
U trci na 800m, staze se koriste samo dok se ne izađe iz prve krivine. Zatim se trkaci razdvajaju da bi izbegli guzvu.
Atleticar koji se nađe u spoljnoj stazi je u prednosti jer moze da bira koju poziciju zeli da zauzme na trkalistu. Trka na 800m je trka u kojoj taktika igra veliku ulogu, u kojoj brzina i sposobnost savladavanja bola izazvanog mlecnom kiselinom predstavljaju najveću vrednost za trkaca.
U trci na 1500m, zilavost i razvijen osećaj za strategiju predstavljaju kljucnu prednost za trkaca, pored brzine i izdrzljivosti. Treći krug predstavlja najkriticniji krug i svaka greska u tom krugu tesko moze naknadno da se ispravi.
3000m 5000m 10 000m
Na samoj granici između srednjeprugaskih i dugoprugaskih trka, trka na 3000m (7.5 krugova) je trka za koju je potrebna pristojna brzina, ali nedostatak brzine moze da se nadoknadi superiornim aerobnom treningom i trkackom taktikom.
Trka na 5000m se sastoji od 12.5 krugova. Mada ova disciplina ima sve odlike srednjeprugaskih trka, brzina je vazna komponenta kao i u bilo kojoj drugoj trci.
Trening za trku na 5000m je slican treningu na 1500m, tako da se mnogi trkaci koji se takmice na 5000m gotovo redovno takmice i na 1500m, mada atleticari preferiraju da kombinuju trku na 5000m sa trkom na 10 000m.
Trka na 10 000m je takticka trka koja podrazumeva da se sledi grupa tokom pocetnih 8000 ili 9000m. Najcesće trkaci ostaju u grupi do poslednjeg kruga pre nego sto se izdvoje u krenu u finis.
BRZO HODANJE 20KM I 50KM
Brzo hodanje je nizanje koraka tako da je takmicar u kontaktu sa povrsinom staze svakog trenutka, bez gubitka kontakta sa stazom koji je vidljiv ljudskim okom. Prednja noga mora da bude ispruzena, nikako savijana u kolenu od prvog kontakta sa stazom do ponovnom vraćanja trkaca u vertikalni, uspravni polozaj.
Ako sudija primeti odstupanje od pravila brzog hodanja, on salje crveni karton glavnom sudiji. Kada tri crvena kartona stignu do glavnog sudije od strane troje trazlicitih sudija na racun istog takmicara onda je taj takmicar diskvalifikovan.
SEDMOBOJ - ŽENE
Sedmoboj se sastoji od tri trkacke discipline, dve skakacke discipline i dve bacacke discipline, a sve to se odvija tokom dva dana.
1. dan: 100m s preponama, skok u vis, kugla i 200m.
2. dan: skok u dalj, koplje i 800m
Takmicarke u sedmoboju dobijaju bodove za svako od takmicenja na osnovu plasmana na tabeli, tako da rezultati a ne plasman predstavljaju najvazniju stvar. Na primer: rezultat od 1000 poena je jednak sledećem: 13.85 u trci na 100m s preponama, 1.82m u skoku u vis, 17.87m u bacanju kugle, 23.20 u trci na 200m, 6.48m u skoku u dalj, 57.18 u bacanju koplja i 2.06.63 u trci na 800m.
Glavne odlike takmicara u sedmoboju su: brzina, snaga i narocito dinamizam. Neophodno je postignuti visok stepen koncentracije tokom dva dana takmicenja.
DESETOBOJ – MUŠKARCI
Dekatlon se sastoji od cetiri trkacke discipline, tri skakacke discipline i tri bacacke discipline, a sva takmicenja se odvijaju tokom dva dana.
1.dan: 100m, skok u dalj, kugla, skok u vis i 400m
2.dan: 110m sa preponama, disk, skok s motkom, koplje i 1500m.
Takmicari u desetoboju dobijaju bodove za svako od takmicenja na osnovu plasmana na tabeli, tako da rezultati a ne plasman predstavljaju najvazniju stvar. Na primer: rezultat od 1000 poena je jednak sledećem: 10.39 u trci na 100m, 7,76 u skoku u dalj, 18.40m u bacanju kugle, 2.21m u skoku u vis, 46.17 u trci na 400m, 13.80 u trci na 110 metara sa preponama, 56.18m u bacanju diska, 5.29m u skoku s motkom, 77.20m u bacanju koplja i 3.53.79 u trci na 1500m.
Glavne odlike takmicara u desetoboju su brzina, snaga i posebno dinamizam. Visok nivo koncentracije je neophodan tokom oba dana takmicenja.
ŠTAFETA 4x100m I 4x400M
U svakom timu se nalazi po cetiri takmicara i tri zamene. Primalac stafete ima 10 metara za ubrzanje pre ulaska u zonu zamene koja je duga 20 metara. Štafeta mora da promeni nosioca unutar zone za zamenu. U protivnom, tim se diskvalifikuje.
Postoje dve uobicajene tehnike za promenu stafete: predaja s donje strane (odozdo) i s gornje (odozgo). Čim primalac stafete pocne da trci, on/ona nisu vise u stanju da vide nosioca stafete tako da tehnika zamene mora da bude utvrđena unapred.
U trci 4x400m prve tri krivine se trce u svojim stazama, sto znaci da drugi trkaci trce treću krivinu u odvojenim stazama, posle ovoga, takmicari ulaze u prvu stazu u kojoj nastavljaju da trce. Tokom pripreme za drugu i treću izmenu, primaoci stafete moraju da se nađu u stazama u kojima su se nalazile njihove kolege iz tima 200m pre izmene. Faza izmene je veoma nezgodna jer se desava da vise timova istovremeno vrsi izmenu na istom mjestu.
O nama Organizacija Kalendar Adresar
Nagrade Rekordi Kontakt
